tragač

Crtica o pekari

Pre izvesnog vremena uđem u pekaru i imam šta da vidim! Nova kategorija bureka – burek pica! Iz čiste znatiželje poručim odmah 250 g i jogurt, of course. To bi ujedno bio i poslednji put da sam uopšte i pomislio da uzmem taj burek. Pa to je prosto zločin ka bureku, ka kulinarstvu i ka pravim poštovaocima bureka. Pica je o.k.,takođe i pancerota... Mislim, ko voli... Ali, u burek staviti kečap – e to je pravi zločin...
Takođe ne kapiram kategoriju – prazan burek. Pa to su samo ispečene kore od testa koje su namazane mašću.Kakvi to ljudi jedu prazan burek? Neće sa sirom, ni sa mesom, čak ni sa pečurkama – nego baš prazan! To je kao otići na more i samo pokvasiti stopala. Otići u Pariz i ne mrdati iz hotelske sobe. Otići u pozorište i gledati samo prvi čin. Samo mazohisti i mizantropi jedu prazan burek! Šala! O ukusima ne vredi raspravljati.
E, da zakonom bih zabranio da napirlitane,našminkane i na štiklama damice u pekari poruče burek! Zamislite samo sliku kako im mast curi niz bradu, dok se bore sa vrelim burekom, i pri tom brzo sve to zalivaju jogurtom iz tetrapaka.
Prodavačice u pekarama (nigde nisam video prodavca) su posebna priča. Kapiram da im uopšte nije lako, da im se smuče kojekakve mušterije; ali ubeđen sam da izgube strpljenje već od šest sati ujutru (s obzirom da startuju u pet).Prema jednoj mušteriji su kao fine i čim se ova okrene one prevrnu očima i kao da žele da kažu drugoj mušteriji:“Jesi li video/la? Kakvo đubre, našao tu da me smara od ranog jutra!“ Nemojte slučajno da vam se desi da tražite neke ekstra usluge, da prijavite nepravilno izbrojan novac, da zatražite salvetu! Smesta će uslediti rasprava, dva-tri prevrtanja očiju, možda i nešto gore... Čast izuzecima, naravno...
Pre neko veče uđem u pekaru i stanem u red. Ispred mene je bio neki dekica koji je hteo žu-žu. Prodavačica ga upita koliko, a ovaj odgovori :“Za pedeset!“ I ja sam se smrzao kada videh koliko kockica licnatog testa ide „za pedeset“ dinara. Jedva deset. Ona je to tako brzo izvela, da deda nije primetio kiloko grama ima u kesi. Pobunio se, verovatno ne zato što je bilo u kesi malo, već zato što je na trenutak sagledao ceo sistem u njegovom najgorem obliku. Za pedeset dindži ima da dobiješ deset kockica žu-žua i tačka! U ljutom i surovom kapitalizmu nema mesta humanizmu, besparici, nema obzira ka starim i siromašnim licima. Ako imaš kintu možeš da jedeš, ako nemaš crkni od gladi. Prodavačica ljutito vrati kesu na vagu, i još ljuće reče dedi da tu ima četiri grama više nego što je platio. Dedi ne preosta ništa drugo nego da uzme kesu i tutanj.
Primetio sam da u poslednje vreme pamtim izvesne stanice po pekarama koje se ne njima nalaze. Masa ljudi silazi baš na određenim stanicama da bi u toj pekari kupili neki njima omiljeni artikal. Primetio sam takođe da su u poslednje vreme vrlo popularne kifle, perece i đevreci. Da li to ljudi brinu o svojoj dijeti ili gledaju da prištede novac na hrani, ne znam. Znam samo da bi mi kifla (oko dvadeset dinara) bila dovoljna, recimo do devet sati.Dok, recimo burek (oko osamdeset dinara) može da „drži“ i do podne.
Što bi reko moj komšija, ne znaš više ni šta da jedeš.