Skadarlija

Uzalud napet san
Kao med je lep ovaj dan

Sedim na klupi
Pod nogama kamen vri
Vredan neimar je sebe
Ovde ugradio

Poljubac u bakarna usta
Skadarlija je danas pusta

Česma žubori
Lagano se na njenim
Groteskama
Patina stvara

Tiha muzika iz kafana
Tri šešira Ima dana

Seta minulog doba
Kao arabeska
Tu iza ćoška
Vrvi grad

Svako je ovde našao mir
Prosjak starac dečak vetropir

Đura Jakšić okamenjen
Dok je zaustio misao
Mislim čak i on
Spokojan dok traje

Dok baškarim se u ovom raju
Mislima sam u njenom kraju

Neka druga klupa neki park
Pažljivo je slušam
Dok deci čita ljubavnu poeziju
Smešim se

Popodne

Sa drveća sunce peva
Skaču vrapci po prašini
Na klupici deda zeva
I sunča se u tišini

Iz oblaka teče reka
Galeb iznad vode kruži
Svojom puti boje mleka
Sa plavom se rekom druži

Nad ravnicom s one strane
Ptice kao tačke meke
Golubovi možda vrane
Možda samo čavke neke

A iz sunca bruji radost
U mom oku svet se sija
U nogama čuči mladost
U mom srcu ruža klija

Lica

Prvi se žalio na ženu i decu
I na šefa i na glupe ekskurzije
Pička im materina reče
Pa zašta dvesta evra

Drugi reče moram da ukradem
Bar dva sata od posla
I da odem do doktora
Neki herpes mi izašao po nosu

Pa kad ne drkaš redovno
Dreknu prvi
Moraš to da izbaciš iz sebe

I ubrzo se pauza za ručak
Završila i svi smo otišli
Svojim poslovima

Pesma za Ružu

Ona je poput vihora
Mačiji hod nosi u stopalima
Baršun u bedrima

Kad ona voli pa to je gozba
To je slavlje u sitne sate

kad ona ljubi raste kosa
Miriše cveće buja trava

Kad ona priča njišu se vrbe
Kada se smeje cilik vodoskoka

Ona kad sanja nastaju bebe
U pogledu joj koračaju deca

Ona je nekako u jednom sve
Biserni porod vile gorske

Ona je pesma priča i basna
Himna roman i ruska skaska

E pesnici da ste nju upoznali
Pesme bi vam bile plodne
Kao njive vojvođanske

Večeras mi đavo čuči u grudima
Mahanje rukama je kao batrganje
U blatu živom

Iluzija koja se životom predstavlja
Naizgled odluke i stavovi samo su mašta
U ovom svetu sivom

Prošlost je prošla i već ovaj tren
Izvesna je stvar koja već nije
I ona se varkom zove

Hoću detetom bit i samo sada jesti
Jer samo sada ako srećan nisam
Izgubljeno biće biće moje

Siđi demone sa ramena iz glave
Se stušti u ambis sad pusti
Nestani bez traga

Samo otvorene oči horizont gledaju
I bistra glava dok je vrag gleda
Gleda vraga

Neka sreda, nekog maja... Možda od prošle godine...

Umesto diariuma

1.
Kako nedelja odmiče, sve mi je teže da ustanem. Danas je sreda, jutro je vedro i toplo. Maj mesec. Vremenske prilike su veoma bitne. Mislim, za radničku klasu. Za mene danas. Maštam, ako ikada budem dobio na lutriji, ili me budu ukenjale neke velike pare; kiša može da pljušti po ceo dan.
Komšija je poranio, kao i obično. Putuje sa ženom svako jutro. Mladi su još uvek, čini mi se. Oni su od onih ljudi koji vole da ustaju svako jutro. Stoje smerno, čekaju bus. Kasne tridesete. Pojavile se bore oko usana. Na čelu takođe. Pogled suv, bez sjaja, uperen tamo negde.
Jednom sam ga iz zezancije pitao: „Pa dobro komšo, koliko još?“ On se za trenutak zamislio, pa reče; još jedno dvadesetak godina...“ Prestao sam da ćaskam u te rane sate. Samo „zdravo, živo“.


2.
Oduvek su me fascinirali alkoholičari. Gotovo da svakog jutra vidim jednog lika kako sedi ispred prodavnice i cirka pivo. Ali, čoveče, šest je sati ujutro! Mislim, sad kada bih popio pivo, komotno bih mogao da se vratim u krevet. Prvo bi verovatno povratio.
Ma šta ja pričam, ljudi mogu da budu gore životinje od bilo koje poznate. Šta čovek može sam sebi da uradi, pa to je strašno. Sećam se jednog odličnog električara, koji se panično budio u tri sata ujutro, trčao do obližnje pijace i čekao da se pojave prvi prodavci. Pazario bi litar brlje, pola flaše popio na „Ex“, a drugu polovinu poneo kući. To bi popio do šest, i onda kretao na posao.
Ne, ne morališem. Volim i ja da popijem pivo i još što-šta što bi moglo biti okarakterisano kao nemoralno... Ali što je mnogo, mnogo je...
3.
„Ponekad mi se čini da svet posmatram mimo svoje ličnosti. Nekako iznutra. Ne, probaću da objasnim. Kao da sam samo u prolazu i da razgledam okolo šta se dešava. I onda kao priđem nekom prozoru i posmatram stvari koje bi trebao ja da posmatram. Taj prozor su zapravo moje oči...“
Uhhh... Kakav san! Čudne stvari se dešavaju u jutarnjim satima. Verovatno zbog gužve. Ili zbog vrućine.
Tako mi i treba kada spavam po autobusima.

Zima 09/10

Svakodnevnica je prohladna i zavejana
- vrapca dugo nisam video a verujem
da je još uvek živ

Moja ulica u kraju je zaleđena
- ulice na periferiji ne spadaju u
prioritete

Zaboravio sam kako izgledaju ženske sise
- kada sam ih nežno ljubio bio sam uveren
da će večno trajati

Budućnost je u izmaglici kao ova noć
- bože daj mi makar trunku mira
da podnesem teret nadanja

Slova se zabadaju kao trnje u papir
- sve je to samo zbog platoa
u mom duhovnom sazrevanju

Svakodnevnica je dobila svoje duplikate
- duga polarna noć se mršti na ljude
pod jorganom čekam sunce