Danas uđem u "Lastin" bus i pronađem mesto baš za spavanje, pored prozora - činilo mi se, potpuno neutralno. Ima dana kada sam raspoložen za priču, i ima dana kada potajno priželjkujem da pored mene sedne neko ko će brbljati sat vremena.
No, međutim, prilazi mi stariji gospodin, pita da li je slobodno. Uvek je slobodno. Nikada mi nisu bili jasni ljudi koji kao "zauzmu" mesto, kao neko je tu sedeo i sad će da dođe i slično. Stariji gospodin, odeven nemarno, vuče neku ogromnu torbu i u drugoj ruci hleb u beloj transparentnoj kesi. Hleb je odmah hitnuo u prostor za odlaganje stvari iznad naših glava. Zavalio se i torbi smestio u krilo.
Čim se smestio, odmah je iz torbe izvadio burek umotan u belu hartiju. Lepo ga razmotao i stavio ispred sebe. Počeo je da žvaće, i između ostalog komentarisao kako da bi burek bio dobar mora da u sebi sadrži dobar sir. Reče: "E, dete, nekad je bilo kad dođeš u grad, obavezno moraš da ideš na burek. Burek je bio kao poslastica! Tačno se znalo koja pekara pravi dobar burek, a vidi sad šta se dešava! Gde je ovaj svet otišao!"
Pomislih, e ništa od spavanja! Pošto je pojeo burek, i otresao mrvice sa sebe, gledao je šta da radi sa masnim rukama. Izvadih papirne maramice da obriše ruke i usta. Neka, imam ja - reče.
Mašina sa teškom mukom zatutnja kroz gusti saobraćaj. Deda se okrenu i upita me da li imam običaj da čitam knjige. Naravno, odgovorih. Deda iz torbe izvadi zbirku aforizama i počenaširoko da priča o knjizi. Kada vide da poznajem rad izvesnih aforističara, on izvadi iz torbe joj jedan zbornik aforizama. Kada sam pogledao knjige, svatih da je on autor tih knjiga.
Izvadio je još jednu knjigu, sada zbirku pesama. Mogu reći da smo imali vrlo zanimljiv razgovor, tj Srba Pavlović i ja. Između ostalog, deda je objavio 22 knjige, od kojih 6 poezije. Ostalo su zbornici aforizama, aforizmi, kritike, recenzije i ko zna šta još.
Sve u svemu, obožavam kada se ovako nešto desi. Potpuno spontano. A i sam sam takav, uvek naletim na zanimljive ljude! A i dobio sam tri knjige!
Prilog, neki aforizmi Srbe Pavlovića, skinuti sa neta:
Srba Pavlović
Prvo postanimo ljudi - posle će nam
sve biti dozvoljeno.
_
Savest je vrlina pametnog čoveka,
a porok - glupaka.
_
Ko se drži zlatne sredine,
nastrada sa svake strane.
_
Postigli smo veliki rezultat...
U pitanju su ogromne nule.
_
Dvorske budale imamo,
čeka se još na povratak kralja.
_
Nasukani smo na cilj.
_
Od svih društvenih nauka,
istorija deluje najneprirodnije.
_
Oni sasvim gore -
krajnji su ljudi.
_
Nemerljiv je teret lagodnog života.
_
U parkovima gde su spomenici naših velikana,
nekada je bilo cveća.
_
Volite svoju zemlju ...
Tako nam ptičice cvrkuću.
_
I Deva Marija je verovala u Boga,
ali, eto, desilo se.
_
Za gole i bose modu kreira vlada.
_
Položaj žene svakako treba
menjati.
_
Savremena medicina je uzdigla
bolesnika do neba.
_
Najdosadniji ne mogu proći
nezapaženo.
_
Onaj koji vodi mečku,
samo je korak ispred.
_
Snaga nejakih u Božjoj je
pomoći.
_
Najbolje vidimo ono što nam se
pričinjava.
_
Ptice pevačice se sele u veselije
krajeve.
_
Nesrećnom narodu nude igre
na sreću.
_
Sve manje je odstojanje od slučaja
do slučaja.
_
Živi smo svedoci vremena
koje traćimo.
_
U nemoći da budemo jednaki,
nadrasli smo ih.
_
Odakle vetar duva -
zna samo Bog vetra.
_
Rušitelj je izvodać finalnih radova.
_
I kad sam u sigurnim rukama
imam osećaj davljenja.
_
U mojoj kući tajna večera...
Jedemo kradom jedni od drugih.
_
Natoči vina, krčmarice!
Ovde nedostaje istina.
_
Izgubio sam karakter,
ali ima i tu neke vajde.
_
