Volim
Kada je lepa letnja noć sedeti na verandi
Pušim cigaretu i osluškujem rojeve misli
Sagledavam postojanje u njegovoj esenciji
Znam da nisam najvažnija stvar na ovom svetu
Insekti trče okolo takođe zaokupljeni svojim postojanjem
Kada pomislim na tebe
Pred očima mi je tvoja crno-bela fotografija iz indeksa
Bože (otkad nisam izgovorio tu reč) kada to beše
Zamišljam te na prvom sastanku ustreptalu ushićenu
Slanu kao morsku zvezdu koja se čudom našla usred ravnice
Gledaš muške ruke pitajući se koliko su zapravo slične očevim
Volim stvari u zagradama
(treba mi neka naprava neki diktafon prikačen direktno na mozak
može i od čelika nije problem bitno da odrađuje
suviše misli padne u prašinu bivaju brzo zaboravljene
poklope ih dani provedeni na prašnjavom gradilištu
zatrpaju ih monotonija melanholija i ostale negacije života)
Detinjstvo
Senke prošlosti namah zatrepere tek ponekad u snu
Dok je trajalo i dok je trebalo da bude bezbrižno
Jurilo je potisnuto krilima mašte u budućnost u sada
U nešto novo strano drugačije bitno da je daleko daleko
Od svih stvari koje tek sada matorom konju nešto znače
Kada mislim o tebi
(a moram priznati da često mislim o tebi)
U grudima osetim dugu tanku oštricu budućnosti
I sada dok traje i dok treba da bude bezbrižno
Lelujam poput palacanja plamena voštane sveće
Curim kao vosak molim te pogledom da me držiš
четвртак, 7. октобар 2010.
уторак, 5. октобар 2010.
Nemušti jezik
E, ovu pričicu mi je ispričao ćale kada sam bio baš dečarac od 6-7 godina. To je bio onaj fazon, kada ćale i sin negde šetaju, i pri tom ćale priča neku moralnu priču za budućeg muškarca. Ova priča generalno i nije za žene (osmeh).
" Jednog dana neki čovek išao nekim putem kroz planinu. Kada je bio u najgušćoj šumi, začuje siktanje. Priđe on, i ugleda zmiju koja je upala u neku rupu iz koje nije mogla izaći. Kada joj čovek priđe, ona progovori ljudskim jezikom - oslobodi me molim te, i daću ti dar nemuštog jezika; razumećeš svaku životinju šta govori."
Pitao sam se, odkud zmija zna srpski? To mora da je neka "naša" zmija, iz obližnjeg zaseoka.
"Čovek je pruži neku granu uz koju se ona ispuže iz zamke. Zahvalna zmija mu reče da čučne i da zine. Ovaj to uradi. Zmija jezikom dodirnu njegov jezik. Onda mu reče da i on svojim jezikom dodirne njen. Čovek ustade zabezeknut pričom ptica sa drveta, jastreba na nebu. Zmija mu reče još ovo - ali pazi, nikome; ali nikome živom ne smeš da odaš tajnu nemuštog jezika. Ako to uradiš - umrećeš na mestu! To reče, i nestade u žbunju."
U mojoj maloj glavi su se ređale slike. Čudni ritual sa zmijom. Kako bi bilo da mogu da razumem životinje. Šta li mačka kaže?
"I tako, dođe čovek kući. Kako je došao, žena pritrča i odmah poče sa vrata: Pa gde si do sad, pa šta ima novo, pa gde si bio..."
Reče ćale, ma znaš kako ti je majka dosadna, čim dođem ona nešto zapitkuje, pa sve ide okolo, i ti hteo ne hteo - moraš da joj kažeš (opet osmeh)...
"I čovek reče, pa spasao sam jednu zmiju iz zamke. Naučila me je tajnu nemuštog govora. Al, ne smem da ti je kažem, umreću na mestu. Kad to žena začu, odmah skoči; ma nećeš da umreš - šta ti je, pa ko je još umro od toga što kaže nešto nekome? Čovek reče, ma ne smem da ti kažem... A žena će na to, ma ti mene ne voliš, pa ko sam ja, pa zar meni nećeš da kažeš... Vidi ovaj da neće popustiti dok joj ne kaže. Reče, dobro, kad si toliko zapela, sad ću da ti kažem, pa ću lepo da se izvrnem ovde mrtav. E videću te onda, onda ćeš da plačeš i da kažeš - ma šta mi bi, ma što je morao da mi kaže! Al žena ne popušta nikako! Vidi ovaj, došao mu kraj, zbogom živote. Seo na prag i taman da zausti... Kad njegov verni pas poče da zavija. Ovaj je razumeo šta je rekao. Zavapi pas: "Jooj, ode moj dobri gospodar!!!" A petao mu odgovori kokotom: "Ma nek umre kad je budala! Ja nađem zrno kukuruza i zakokodačem, i sve kokoške trče da se polome - pitaju se, kojoj ću da ga dam. A kad dotrče, ja ga sam pojedem! Sikter tamo, mora da se zna ko je gazda!"
Tu ćale zaćuta. "Iiiii??? Šta je bilo onda??" - zavapih. Ćale se nasmeja. Reče,a šta misliš, šta je bilo?
Epilog:
Sada kada razmišljam o toj pričici koju sam čuo pre oko 25 godina,neminovno su mi pred očima Adam i Eva, zmija i edenski vrt gde u prepotopskom miru životinje razgovaraju sa čovekom. Sva bića su bila nevina i nisu znala za strah, glad, stid, bes... Naš praotac Adam je ipak rekao tajnu našoj pramajci Evi... Ili je Eva već znala tajnu, samo je Adamu otvorila oći... Ili će biti da su do tajne došli zajedno. Za mističare kabale, zmija je simbol energije kundalini, čija se glava završava u penisu muškarca. Jabuka je zapravo plod ljubavi prvog čoveka i prve žene.I eto otkrića sa drveta znanja. Čovek posta nalik bogu, naučio je da stvori novog čoveka nalik sebi. Bog "se naljuti, i protera ih iz Edena". Reče im, ajd sad, pravo napred! U život, u večnu borbu, u neprekidne uspone i padove!
" Jednog dana neki čovek išao nekim putem kroz planinu. Kada je bio u najgušćoj šumi, začuje siktanje. Priđe on, i ugleda zmiju koja je upala u neku rupu iz koje nije mogla izaći. Kada joj čovek priđe, ona progovori ljudskim jezikom - oslobodi me molim te, i daću ti dar nemuštog jezika; razumećeš svaku životinju šta govori."
Pitao sam se, odkud zmija zna srpski? To mora da je neka "naša" zmija, iz obližnjeg zaseoka.
"Čovek je pruži neku granu uz koju se ona ispuže iz zamke. Zahvalna zmija mu reče da čučne i da zine. Ovaj to uradi. Zmija jezikom dodirnu njegov jezik. Onda mu reče da i on svojim jezikom dodirne njen. Čovek ustade zabezeknut pričom ptica sa drveta, jastreba na nebu. Zmija mu reče još ovo - ali pazi, nikome; ali nikome živom ne smeš da odaš tajnu nemuštog jezika. Ako to uradiš - umrećeš na mestu! To reče, i nestade u žbunju."
U mojoj maloj glavi su se ređale slike. Čudni ritual sa zmijom. Kako bi bilo da mogu da razumem životinje. Šta li mačka kaže?
"I tako, dođe čovek kući. Kako je došao, žena pritrča i odmah poče sa vrata: Pa gde si do sad, pa šta ima novo, pa gde si bio..."
Reče ćale, ma znaš kako ti je majka dosadna, čim dođem ona nešto zapitkuje, pa sve ide okolo, i ti hteo ne hteo - moraš da joj kažeš (opet osmeh)...
"I čovek reče, pa spasao sam jednu zmiju iz zamke. Naučila me je tajnu nemuštog govora. Al, ne smem da ti je kažem, umreću na mestu. Kad to žena začu, odmah skoči; ma nećeš da umreš - šta ti je, pa ko je još umro od toga što kaže nešto nekome? Čovek reče, ma ne smem da ti kažem... A žena će na to, ma ti mene ne voliš, pa ko sam ja, pa zar meni nećeš da kažeš... Vidi ovaj da neće popustiti dok joj ne kaže. Reče, dobro, kad si toliko zapela, sad ću da ti kažem, pa ću lepo da se izvrnem ovde mrtav. E videću te onda, onda ćeš da plačeš i da kažeš - ma šta mi bi, ma što je morao da mi kaže! Al žena ne popušta nikako! Vidi ovaj, došao mu kraj, zbogom živote. Seo na prag i taman da zausti... Kad njegov verni pas poče da zavija. Ovaj je razumeo šta je rekao. Zavapi pas: "Jooj, ode moj dobri gospodar!!!" A petao mu odgovori kokotom: "Ma nek umre kad je budala! Ja nađem zrno kukuruza i zakokodačem, i sve kokoške trče da se polome - pitaju se, kojoj ću da ga dam. A kad dotrče, ja ga sam pojedem! Sikter tamo, mora da se zna ko je gazda!"
Tu ćale zaćuta. "Iiiii??? Šta je bilo onda??" - zavapih. Ćale se nasmeja. Reče,a šta misliš, šta je bilo?
Epilog:
Sada kada razmišljam o toj pričici koju sam čuo pre oko 25 godina,neminovno su mi pred očima Adam i Eva, zmija i edenski vrt gde u prepotopskom miru životinje razgovaraju sa čovekom. Sva bića su bila nevina i nisu znala za strah, glad, stid, bes... Naš praotac Adam je ipak rekao tajnu našoj pramajci Evi... Ili je Eva već znala tajnu, samo je Adamu otvorila oći... Ili će biti da su do tajne došli zajedno. Za mističare kabale, zmija je simbol energije kundalini, čija se glava završava u penisu muškarca. Jabuka je zapravo plod ljubavi prvog čoveka i prve žene.I eto otkrića sa drveta znanja. Čovek posta nalik bogu, naučio je da stvori novog čoveka nalik sebi. Bog "se naljuti, i protera ih iz Edena". Reče im, ajd sad, pravo napred! U život, u večnu borbu, u neprekidne uspone i padove!
понедељак, 4. октобар 2010.
Krst
Pričicu sam čuo od prijatelja Nenada. On je verovatno čuo od nekoga trećeg. Tek, neko šesti će čuti od mene... Možda ispričati nekome... Eto, volim kada pričice kruže...
Počinje ovako. Nekom čoveku dosadio život. Svaki dan samo problemi, suviše veliki teret za njegova nejaka pleća. Svaki dan gleda u nebo i pita se što li je baš toliki krst njemu zapao da vuče. Tek, jednu noć mu dođe arhanđeo u san. Povede ga sa sobom.
Reče mu: "Veliš, teško ti je da nosiš svoj krst? Sada ću te odvesti na jedno mesto, pa izaberi koji ti krst odgovara!"
Odvede ga na mesto gde je bilo svakojakvih krstova... Ogromnih, malih, svih veličina i oblika... Čovek se uputi tamo, pa stade da gleda oko sebe... Koji krst da uzme? Gleda, gleda... Odjednom, ugleda jedan krstić mali, majušan. Pomisli, oho, ovaj krst je baš pogodan. Uze ga u ruku i srećan pogleda arhanđela, pokazujući mu da je našao krst.
Arhanđeo reče: "Pa to je baš tvoj krst, na koga si kukao da ti je pretežak!"
Počinje ovako. Nekom čoveku dosadio život. Svaki dan samo problemi, suviše veliki teret za njegova nejaka pleća. Svaki dan gleda u nebo i pita se što li je baš toliki krst njemu zapao da vuče. Tek, jednu noć mu dođe arhanđeo u san. Povede ga sa sobom.
Reče mu: "Veliš, teško ti je da nosiš svoj krst? Sada ću te odvesti na jedno mesto, pa izaberi koji ti krst odgovara!"
Odvede ga na mesto gde je bilo svakojakvih krstova... Ogromnih, malih, svih veličina i oblika... Čovek se uputi tamo, pa stade da gleda oko sebe... Koji krst da uzme? Gleda, gleda... Odjednom, ugleda jedan krstić mali, majušan. Pomisli, oho, ovaj krst je baš pogodan. Uze ga u ruku i srećan pogleda arhanđela, pokazujući mu da je našao krst.
Arhanđeo reče: "Pa to je baš tvoj krst, na koga si kukao da ti je pretežak!"
Пријавите се на:
Постови (Atom)