E, ovu pričicu mi je ispričao ćale kada sam bio baš dečarac od 6-7 godina. To je bio onaj fazon, kada ćale i sin negde šetaju, i pri tom ćale priča neku moralnu priču za budućeg muškarca. Ova priča generalno i nije za žene (osmeh).
" Jednog dana neki čovek išao nekim putem kroz planinu. Kada je bio u najgušćoj šumi, začuje siktanje. Priđe on, i ugleda zmiju koja je upala u neku rupu iz koje nije mogla izaći. Kada joj čovek priđe, ona progovori ljudskim jezikom - oslobodi me molim te, i daću ti dar nemuštog jezika; razumećeš svaku životinju šta govori."
Pitao sam se, odkud zmija zna srpski? To mora da je neka "naša" zmija, iz obližnjeg zaseoka.
"Čovek je pruži neku granu uz koju se ona ispuže iz zamke. Zahvalna zmija mu reče da čučne i da zine. Ovaj to uradi. Zmija jezikom dodirnu njegov jezik. Onda mu reče da i on svojim jezikom dodirne njen. Čovek ustade zabezeknut pričom ptica sa drveta, jastreba na nebu. Zmija mu reče još ovo - ali pazi, nikome; ali nikome živom ne smeš da odaš tajnu nemuštog jezika. Ako to uradiš - umrećeš na mestu! To reče, i nestade u žbunju."
U mojoj maloj glavi su se ređale slike. Čudni ritual sa zmijom. Kako bi bilo da mogu da razumem životinje. Šta li mačka kaže?
"I tako, dođe čovek kući. Kako je došao, žena pritrča i odmah poče sa vrata: Pa gde si do sad, pa šta ima novo, pa gde si bio..."
Reče ćale, ma znaš kako ti je majka dosadna, čim dođem ona nešto zapitkuje, pa sve ide okolo, i ti hteo ne hteo - moraš da joj kažeš (opet osmeh)...
"I čovek reče, pa spasao sam jednu zmiju iz zamke. Naučila me je tajnu nemuštog govora. Al, ne smem da ti je kažem, umreću na mestu. Kad to žena začu, odmah skoči; ma nećeš da umreš - šta ti je, pa ko je još umro od toga što kaže nešto nekome? Čovek reče, ma ne smem da ti kažem... A žena će na to, ma ti mene ne voliš, pa ko sam ja, pa zar meni nećeš da kažeš... Vidi ovaj da neće popustiti dok joj ne kaže. Reče, dobro, kad si toliko zapela, sad ću da ti kažem, pa ću lepo da se izvrnem ovde mrtav. E videću te onda, onda ćeš da plačeš i da kažeš - ma šta mi bi, ma što je morao da mi kaže! Al žena ne popušta nikako! Vidi ovaj, došao mu kraj, zbogom živote. Seo na prag i taman da zausti... Kad njegov verni pas poče da zavija. Ovaj je razumeo šta je rekao. Zavapi pas: "Jooj, ode moj dobri gospodar!!!" A petao mu odgovori kokotom: "Ma nek umre kad je budala! Ja nađem zrno kukuruza i zakokodačem, i sve kokoške trče da se polome - pitaju se, kojoj ću da ga dam. A kad dotrče, ja ga sam pojedem! Sikter tamo, mora da se zna ko je gazda!"
Tu ćale zaćuta. "Iiiii??? Šta je bilo onda??" - zavapih. Ćale se nasmeja. Reče,a šta misliš, šta je bilo?
Epilog:
Sada kada razmišljam o toj pričici koju sam čuo pre oko 25 godina,neminovno su mi pred očima Adam i Eva, zmija i edenski vrt gde u prepotopskom miru životinje razgovaraju sa čovekom. Sva bića su bila nevina i nisu znala za strah, glad, stid, bes... Naš praotac Adam je ipak rekao tajnu našoj pramajci Evi... Ili je Eva već znala tajnu, samo je Adamu otvorila oći... Ili će biti da su do tajne došli zajedno. Za mističare kabale, zmija je simbol energije kundalini, čija se glava završava u penisu muškarca. Jabuka je zapravo plod ljubavi prvog čoveka i prve žene.I eto otkrića sa drveta znanja. Čovek posta nalik bogu, naučio je da stvori novog čoveka nalik sebi. Bog "se naljuti, i protera ih iz Edena". Reče im, ajd sad, pravo napred! U život, u večnu borbu, u neprekidne uspone i padove!
Нема коментара:
Постави коментар