Internet i besmrtnost?


Pre neki dan slučajno bacim pogled na neke postove (Mali virtuelni klub pesnika) i primetim neke zanimljive komentare... Najzanimljivije je to što sam zadnji post poslao pre gotovo 8 meseci... Zamislih se: nekada su ljudi morali da objave neku knjigu, kritika je moralo to da podrži, morali bi da traže izdavače - a sve u cilju da pročire svoju ideju; da ih neko pročita...
Danas se stvari mnogo brže odvijaju... Ideja da će sve što sam ja napisao ostati na internetu sve dok bude postojao internet (a nadam se da će postojati dugo ili će se pretvoriti u neki sopstveni hibrid) mi daje isti osećaj kao da sam to objavio i na hartiji...

Bitno je pisati, izneti svoje mišljenje.

Uvek postoji ta misao, neko će nekad ovo pročitati; na nekoga će to ostaviti utisak, nekoga će inspirisati da ako ništa drugo - razmišlja...
Zapravo, postoji i drugi plan. Ili prvi plan. Pišem zato što mi se piše, pišem jer imam potrebu da pišem. L´art pour l´art... A u isto vreme l´art pour za svakog ko pročita...

Možda je jedina manjkavost interneta njegovo moranje da bude aktuelan. Gomile postova se trpaju jedan preko drugog; informacije moraju da budu sveže... Ja se uzdam u onu: prave vrednosti uvek traju...

Pišimo ljudi, razmišljajmo, stvarajmo. Napredujmo svakim danom u svakom pogledu... Postanimo točkići i zupčanici koji se pokreću protiv diktatora, protiv kriza, protiv primitivizma i gluposti...