Vavilon

Posmatram ljude koji užurbano hodaju po ogromnoj zgradi. Ljubazno se osmehuju, kao po diktatu. Na zvonjavu telefona momentalno prekudaju razgovor, okreću se u levu stranu i spremni za komandu kažu izvolite u mikrofon aparata... Ostali službenici neprekidno gledaju u TFT monitore i poput automata unose podatke u operativni sistem... Vazduh je zagušljiv, ventilatori nemaju snage da izbace svu negativnu energiju koja se oseća u etru.

Dobrodošli u Novi Vavilon!


Banka. Ogromna zgrada popločana sivim i crvenkastim mermerom. Plafoni su prekriveni gipsom i armstrong pločama. Ispod svog tog gipsa su smrdljive kosti tog organizma, čija je jedina hrana - novac. Jedino zadovoljstvo -novac. Jedini pokretač - novac. Jedini bog kome se klanjaju - Novac! To je jedan veliki i lepo okrečeni - grob.

Jedan potpuno čudni svet nerazumljivog jezika, binarnih kodova i kodiranih umova. Svako zna svoje mesto u toj vavionskoj kuli - hijerarhija je osnovni postulat. Sloboda misli - jedino što se ne sme raditi. Svakome, kome bi se obratili - prvo bi uočili skeniranje na materijalnom nivou, potom eksponiranje svog mesta u hijerarhiji na mentalnom nivou.

Svet instant kafa, instant prijateljstava, instant komunikacije... Svega što padne na pamet - instant. "How do you do? Fine, how are you?"

To je svet Novca, jedinog Antihrista kaji zapravo postoji. To je lažni bog, ti su ljudi lažni proroci - vukovi u ovčijim kožama. Taj bog vedri i oblaći, taj bog na svom svakom apoenu nosi žig. Taj bog je uvučen u svaku poru egzistencije, i sve je njemu podređeno; a on navodno podređen svakome. Ko ima moć nad novcem ima moć na svakom drugom planu. ako novca ima - ništa nije problem. Kad ga nema - sve je problem. I najmudrije ribe, kad ih mori glad - trče na udice.

Jedino pad ovog do srži pokvarenog sistema će biti prava Apokalipsa.