Puštaš melodiju da kida parče po parče

Mrak treperi kao dim kao misao menja oblike Tvoja ruka cigaretom po njemu ispisuje elipse Klinove slova rune hijeroglife arabeske Note lelujaju u glavi glasovi plešu kao ratnici ples smrti Reči teške čudne muške – a ipak tvoje umilne a zverske I ma koliko se opirala one lako nađu put do dna duše Puštaš ih da te lome puštaš melodiju da kida parče po parče Kao da su to tvoje reči misliš kao da je to tvoja sila Kojom rasturaš ovaj tužni crno-beli svet Ti svetliš u tami i bez suza plačeš u tvom dubokom oku Svetlost tamu ljubi a zaključala si usne ćutiš a šapćeš glasno Oče naš na nebesima ako je gore kao i dole – Sada sve razumem i sve mi je jasno

Chang beer

Osam pravila pisanja kratke price

1. Koristi slobodno vrijeme totalnog neznanca tako da on ili ona nemaju osjecaj da su ga izgubili. 2. Daj citatelju bar jednoga lika za kojega može navijati. 3. Svaki bi lik trebao nešto tražiti, pa makar to bila i caša vode. 4. Svaka recenica mora imati jednu od ove dvije svrhe – opisivati lik ili opisivati (unaprijediti) radnju. 5. Pocni što je moguce bliže kraju. 6. Budi sadist. Kako god ljupki bili tvoji glavni likovi, ucini da im se dogadaju najružnije stvari. 7. Piši da zadovoljiš samo jednu osobu. Ako otvoriš prozor kako bi ljubovao s cijelim svijetom, tvoja ce prica dobiti upalu pluca. 8. Daj svojim citateljima što je moguce više informacija što je moguce ranije. Citatelji bi trebali tekst, o cemu se radi, gdje, kako i zašto, razumjeti toliko da mogu sami završiti pricu u slucaju da moljci pojedu zadnjih nekoliko stranica. iz Bagombo Snuff Box: Uncollected Short Fiction, 1999.

Na sitno

Pre neki dan odem u prodavnicu da kupim hleb. Za kasom radi komšinica,keva školskog ortaka. Visoka, ravna kosa, krajnje pristojna žena. Uvek dobar dan, prijatno. A keva mi se žali skoro kako joj je ta ista komšinica vratila na kasi manje nego što je trebala. Moja keva je brza na jeziku i odmah je reagovala. Ova reče: "Jao izvini, pogrešila sam!", i vrati joj koliko je trebala. I tako, ja na kasi plaćam tri hleba krupnom novčanicom, i baš obratim pažnju da li će me zakinuti (inače ne obraćam pažnju. Ona mi uz osmeh vraća kusur manji bar za još jedan hleb. Bilo mi je neprijatno nekako da joj skrenem pažnju. Promeniću prodavnicu, ionako nije neka. Razmišljam, sigurno ima neku bedu od plate. I šta će žena, ko umije njemu dvije. I nek zakine svakome po malo, i opa, super plata u krš prodavnici. Sećam se, negde sam čitao kako je neka bankarska službenica u Britaniji uzimala mušterijama samo po deset centi i prebacivala na svoj račun.Uhvatili su je tako što se neka žena bunila kao moja keva za svojih deset centi. Na računu je imala skoro milion funti. Sećam se još jedne uspešnije prevare. Neki tip u Americi, na parkingu nekog parka prirode instalira kućicu i rampu i počne da naplaćuje parking. Svakog dana je dolazio na posao, uniforma, kačket, izdaje račune. Svi su ga znali kao prijatnog tipa sa naočarima i brkovima koji naplaćuje parking. I tako je on to radio dvadeset godina! I jednog jutra nije došao, i neko pozove parking servis da se žali jer je rampa spuštena i niko ne naplaćuje parking. Ovi u čudu rekoše da je to javni parking koji se ne naplaćuje. Odmah su obavestili policiju o tome, a ovi su shvatili da niko ne zna ništa o njemu. Ni kako se zove, ni odakle je. Svi su ga znali samo kao tipa sa brkovima, naočarima i kačketom. Dok su se raspitivali o njemu, ko zna gde je on bio i sa kojom količinom novca. Pamet u glavu! Batalite oružane pljačke banaka, pumpi i zlatara. Samo na sitno, od što više ljudi i na što duži period. I što je moguće diskretnije.

9. mart 2013. Ja, Zlaja, Neša

9. mart 2013.

Blejali smo kod ortaka iz puke Božije promisli. Naizgled običan dan pretvorio se u susret.Tog jutra sam se video sa Zlajom, našim zajedničkim ortakom iz osnovne. Išli smo u grad sa Nešom, na godišnjicu narodne pobune. Zajedničko nam je što smo sve to proživli na ulicama istog grada '93. - '94. I ostalih godina. Nije bilo ništa spec, samo smo pokazali da nas još uvek ima. Pričali smo o muzici, o nečemu što smo gotivili još u osnovnoj. Mi smo živeli tu muziku i bili smo alternativa okolini. Kad smo bili klinci, nikada nismo bili gajbi. Uvek smo tražili da vidimo šta ima tamo. Ja, Zlaja, Sale, ekipa iz razreda. Nismo znali za komp, priroda je bila naš mentalni ekran. I ništa. Vratimo se iz grada popodne. Kao peace brother, keep in touch! Uveče banem kod Aymena, i dođe po nas Sale; on se inače druži druži sa Aymenom , a i ja s njim. Odemo do Saleta, on završi muše, skuva kafu i sipa nam po sok. Izađemo napolje, pa svarimo voter pajp, i tu nas džidža čačne. Čim smo ušli u stan, Aymen smota još jednu buxnu, pošto kao žurimo. Opet izađemo napolje, zduvamo buxnu i pokidamo se. Sale baš i nije u ok odnosu sa Zlajom al ja sam ok sa njim. I celo vreme je puštao YouTube klipove o generatoru na magnetni pogon. I ima neke super magnete, kao skuplja ih za to. Oženjen, ima malo dete, žena radi treću. Živi kao podstanar, ima vlagu u stanu i oseća se buđ. Merka zgodne komšinice, ženi se javlja na fon. Aymen je prespavao generatore. Sale ga iscima da se probudi. Koji ti je, reče Aymen, vidiš da sam umoran. Ajde nemoj da spavaš sad, reče Sale. Kada je došao sebi, Aymen shvati da je gladan. Upita Saleta gde je hleb, a ovaj reče: Neću da ti kažem! Aymen je ustao, počeo da traži hleb i celo vreme se češkao. Mi smo se pocepali od smeha, čista fleška. Pomislih, gde su oni klinci koji su živeli slobodu, koji su bili priključeni direktno na Astral? Evo nas! Ecce homo! Jbt, imamo 33 godine, kao Isus kada je počeo da pripoveda Istinu. Živimo u pravom pravcatom paklu sa svojim zakonitostima i ograničenjima. Nikako da se cimnemo, a patimo. Ili, Ili, lama savahtani? Napolju je padala kišica, pitah Saleta da me odbaci na stanicu. Uz put mu rekoh, znaš, klincima sam pričao kako smo se zezali kad smo bili klinci. I mnogo im se dopalo. Znaš kada smo istraživali, crtali mape, preplovili kanal na onom deblu? Sale reče, a sećaš se kada smo skakali sa one kuće? Zlaja se tolio zabo u pesak da nije mogao da se iščupa! Smejali smo se u glas. Sada, dok pišem ovo i dok kompletiram sliku u glavi, pred očima su mi livade bezbrižnog detinjstva. Preživeli smo građanski rat, ekonomske sankcije, prognane, ulične proteste, inflaciju rekordnu u svetu. Novac nismo znali kako izgleda. A ipak smo bili bezbrižni. Tu je ključ slobode, gledati na svet kao dete, sve doživljavati lako i u pokretu. I ma šta da se desilo, samo furati dalje.

Unutrašnji dijalog

Psiholoski Svet Unutrašnji dijalog: To je razgovor koji sa sobom vodite o svemu što vam se dešava u životu. Ono što je potrebno da znate o vašem unutrašnjem dijalogu je: Vaš unutrašnji dijalog je konstantan Odvija se u realnom vremenu, odvija se istom brzinom kao kada biste na glas izgovarali te iste reči Vaš unutrašnji dijalog podstiče fiziološke promene u vašem telu: kao rezultat svake misli koja vam prodje kroz glavu javlja se fizička reakcija. Birajući misli vi birate i svoju fiziologiju. Vaš unutrašnji dijalog odredjuje vaše poimanje o tome ko ste. Etiketiranje: Ljudi su skloni da organizuju svoja iskustva u grupe, da ih trpaju u odredjene fioke, «fajlove», klase. Skloni smo da trpamo sebe i druge u kategorije na koje stavljamo nazive i etikete. Lepimo etikete ne samo drugima, već i sami sebi. Bile te etikete istinite ili pogrešne, fer ili ne, imaju snažan uticaj na to kako doživljavamo sebe. živite u skladu sa etiketama koje stavljate sami sebi. Trake: To su stvari u koje ste počeli da verujete toliko bezrezervno , koje su se ukorenile tako duboko u vama da su postale automatske. Trake su vrednosti, uverenja i očekivanja koja se neprestano vrte u vašoj glavi i programiraju vas da se ponašate na odredjeni način. često utiču na vaše ponašanje a da niste ni svesni toga. Trake su nepisani scenario vašeg života koji vas automatski usmerava ka predvidljivom ishodu. (npr. meni se uvek desi da uletim u neku lošu vezu..Ako sebi date npr. etiketu «ja sam gubitnik», traka će joj dati odredjeni kontekst: Meni nikada ne uspeva da nadjem neki dobar posao...pošećete da razmišljate kad krenete na razgovor za dobijanje posla...što uglavnom i vodi predvidjenom ishodu.) Fiksna uverenja-ograničavajuća uverenja: to su ona uverenja koja imate o sebi, ljudima i okolnostima u svom životu koja ste toliko dugo ponavljali da su se ukorenila. Izuzetno su otporna na promene,Ograničavajuća uverenja su konkretna uverenja koja imate o sebi a koja dovode do toga da ograničavate svoje težnje , pa time i svoja dostignuća. Problem sa tim uverenjima je što ona zatvaraju našu percepciju za informacije koje se ne slažu sa njima. Ne vidimo, ne čujemo, ne primamo ništa što se ne slaže sa tim uverenjima. Primamo samo one informacije koje se slažu sa tim fiksnim, ograničavajućim uverenjima. Ako verujemo da smo loši, nećemo ni čuti, ili nećemo pridati značaj informacijama koje nam govore suprotno jer nam je nemoguće da poverujemo u njih. N.Jovanovi