A sada…

Smrt u belom čisto kao kontradiktornost
Umesto kose u rukama drži nepopunjene glasačke letke
Predstavu o iluziji prodaje nonšalantno
I u svima se ti izdanci primaju besprekorno

Na priču o ljubavi podsmešljivo kezi levi brk
Da novac nije ipak sve kezi i desni
Na izjavu da neću više podsmeh se pretvara u grimasu
Duboko uzima vazduh i kreće da bljuje kroz kvarne zube

Ćutim i puštam je da veruje da je u pravu da mi je sve rekla
Smrt u belom sada se čini zadovoljna - kontradiktornost
Ali ja zaista neću više zacrtao sam duboko u sebi
Bar do prvog ćoška gde me čeka smrt u nekoj drugoj boji

Tuga

Plovi dan
Sunce klizi nebu niz sapi
Tačkice sumraka kao kišne kapi
Plovi dan
Svetlost nad horizontom gasne

Ptice se čuju samo
Ljudski žamor progutao je pesak
Neonska svetla ledeni bljesak
Ptice se čuju samo
Pod plaštom noćnim sve ostalo splasne

Samoća kao pustoš bruji
Tužne su zgrade tužni večernji sati
Tuguje mesec što se nebom zlati
Samoća kao pustoš bruji
Usamljenoj duši sve ljubavi su jasne