tragač

Crtani film

Zamislite, gledao sam crtani film sa tužnim i glupavim krajem. Pitam se šta li sam i očekivao. Radilo se o tome kako su došli neki ljudi da odseku glavu bogu prirode da bi je poklonili carici. I o tome da su neki drugi ljudi posekli šumu zbog rude gvožđa. I o jednoj propaloj ljubavi. Sve u svemu, ubili su boga prirode, pa mu naknadno vratili glavu… Ali već je bilo kasno. On se istopio pretvarajući se u crnu rupu Sunca. Topeći se na Suncu, razlio se po planini. I nikle su nove biljke. A ono dvoje se poljubilo. Ali je kraj sve jedno bio tužan i glupav.

Kada smo mi bili mali, crtaći su bili drugačiji. Onda su neki mudraci i globalni uređivači programa za decu i mlade optužili Popaja da koristi doping da bi savladao Badžu i da podsvesno inspiriše klince da konzumiraju narkotike. Optužili su He-man-a da je najgori gej (derpe,feget, gejša – prim.prev.) i da loše utiče na mlade populacije svojim ne nasilnim ponašanjem. Da razjasnim, ma koliko da se “borio” protiv Skeletora i Hordaka, “strašnih” gospodara mraka, crne magije i podzemlja, nikad nije koristio prekomernu silu. Baš kada bi preterali, dobili bi po ćušku. Bio je jedan crtać kada je Hordak bio na samrti (a to mu je Skeletor namestio), i da bi oživeo, bilo je potrebno samo da neko pusti suzu za njim. Niko nije hteo to da učini, ni Hordakovi verni ortaci, ni njegov učitelj… Jedina koja je to uradila je bila She-ra, He-man-ova seja. Oni su u osnovi bili dobri, svoj energetski doping su koristili da pobedi zlo, i primenjivali su silu baš onda kada je to bilo potrebno. Kao u realnom životu što bi trebala policija da radi, al´ dobro sad…

Duško Dugouško koji je koristio nasilje,u principu, samo kada bi bio žestoko isprovociran. To je često činio da odbrani obraz, svoj dom, da osvoji srce neke lepe zečice, da odbrani planetu od invazije vanzemaljaca. Najgrozniji potez koji bi Duško uradio da dovede protivnika do ludila je bio da ga bučno poljubi, ni manje ni više nego u usta. Zatim, dok je ovaj u šoku, uhvatio bi ga za obraz i snažno prodrmusao; zatim zapalio u najbližu rupu. Hmmm, tu je Pera Kojot, koji je malo diskutabilan; ali ljudi, on živi u pustinji gde ne raste ništa osim kaktusa i morao je nekako da se snađe da bi preživeo. Tako me je nervirala Ptica trkačica, da sam se iskreno obradovao kada sam ugledao poster “Beep now, mother f****!”. Doduše, bilo je par pokušaja da klinci skoče sa neke terasice sa kišobranom, da besomučno prave klopke i zamke (moja malenkost), ali, u osnovi svi su na kraju shvatili da je to samo crtać i da je sve to u svrsi zabave.

Ne znam da li ste u poslednje vreme gledali crtaće, ali etar je preplavljen “manga” i anima crtaćima. Tu su bili “Bey-blade” – gde su klinci na svakom koraku vrteli neke čudne čigre i pri tom ispuštali krike iz džungle; užasno popularni “Pokemoni”,gde su se klinci trudili da prdežom izbace munju i protivniku pomute znanje; neki crtaći, ko će znati kako se zovu, prepuni mrbidnih likova, poluraspadnutih zombija i duhova svih oblika. Ono što me najviše nervira je da likovi imaju neki oblik vanzemaljaca, često nemaju nos, imaju ogromne i buljave oči, iskežena usta i kilogram laka za kosu na glavi. Ma koliko da se mlatili, kosa uvek ostane netaknuta. Dok govore, ne menjaju mimiku lica. I što je najstrašnije, kad poginu – stvarno su poginuli.

E, gde vodi ovaj svet. O “teletabisima” nisam hteo da zamaram mozak. Dizni mi je oduvek bio previše tunjav, karikiran i sa obaveznim “happy end-om”, što me takođe živcira. Arijel, odnosno mala sirena je savršena sponzoruša čiji je ćale najimućniji baja. Sve su lepe, savršene, divno pevaju, svi ih prosto obožavaju, potencijalne udavače koje se posle niza peripetija ipak udaju, i žive srećno do kraja života. Pravi ameriki san.

Moj glas dajem ruskim crtaćima ,ne zato što sam rusofil, već zato što su lepo nacrtani, imaju zanimljivu priču, potrebna je inteligencija da bi se rešio problem. Moja ćerka obožava ruski crtać “Smešariki”. Likovi su totalno moderno dizajnirani i stilizovani, zovu se Medvedić, Zečić, Ježić… Zečić je na primer potencijalni biznismen koji se trudi da nagovori ostale da će njegova ideja upaliti, Medvedić je zeljoradnik i vrlo teško prihvata nove ideje, Ježić je pesnik mirnodopskih pogleda na svet… Svi su oni ortaci koji jedni drugima pomažu u nevolji i zajedničkim umnim i fizičkim snagama kreću u borbu sa čudesnim životom. I da, moram da pomenem “Sunđer Boba” koji je pravi leksikon (bizarnih, smešnih – ali gotovo realnih) likova. U osnovi priče je kritika firmi koje eksploatišu radnike (Mc Donalds,itd), pohlepnih gazda, glupavih ortaka, nabeđenih namćora, policije,tajnih društava…

Najsmešnija replika iz crtaća je bila kada Sendi (inače samostalna, pametna i sposobna ženska) izjavi:”Ja volim karate!” Sunđer Bob (dečak u koži polu-odraslog ,zajebant koji voli svoj posao i da bude na usluzi, idealni i poželjni radnik Mc Donaldsa), francuskim naglaskom: ”Ja volim kara-te!” Sunđer Bobov šef (pohlepni vlastodržac,beskompromisni moderni robovlasnik čija je jedina briga kako da sačuva tajni recept i da se otarasi konkurencije), Keba Kraba: ”Ja volim pa-re!” A Lignjoslav (neshvaćeni umetnik, koji se silom prilika i besparice našao baš tu):”A ja mrzim sve vas!”

Bane