Perun, Gromovnik
Perun je najmoćniji slovenski Bog, sličan vrhovnom Bogu Zevsu, koji će se kasnije pojaviti u grčkoj civilizaciji. Bio je Gospodar Oblaka, a slovio je i kao Nepobedivi Ratnik, Tvorac munja i gromova. U njegovoj nadležnosti su bile i zvezde, Sunce i Mesec, a na zemlji je Gospodar Vatre. Tako su, praktično, sve Sile koje su u drevnom vremenu izazivale strahopoštovanje, bile Njegove.
Perun kažnjava krivokletnike, kao i sve ljude koji su zli: "A Perun kažnjava zle i neposlušne zatvarajući im Nebeske Kapije". Krivokletstvo kažnjava još za života, a u izvršavanju kazne najčešće upotrebljava munje. U mnogim spisima iz ranog srednjeg veka, pa čak i u ugovorima o miru, Sloveni su se zaklinjali na poštovanje ugovora upravo Perunu.
O posvećenosti Perunu ukazuje i činjenica da, do danas, mnogi toponimi i biljke nose Perunovo ime (Perunov vrh i Perunova obala u Rusiji, Perunja ves u Sloveniji, planina Perin u Bugarskoj, cvet perunika). I dan-danas postoje izreke i kletve na nekim slovenskim jezicima koje sadrže Perunovo ime. Na poljskom reč "piorun" znači grom, a srpska kletva "grom te ubio, dabogda", potiče upravo od Boga Peruna.
Za Peruna su vezane i duhovne pojave, stvorene pod uticajem kulta vatre, kao što su, na primer, ale ili ognjeni petao. Od životinja, Peruna je simbolizovao jarac, a od biljaka hrast, perunika, žalfija, pšenica, kopriva, jabuka i čuvarkuća. Pred Njegovim kipom, vernici su obavljali zavete, uz biljne i životinjske žrtve. Tamo gde nije bilo izgrađenih hramova, Sloveni su se molili Perunu u Svetim Gajevima, trebištima ili ispod hrasta, od čega je u hrišćanstvu opstalo obožavanje drveta - zapisa. U većim naseljima gde su postojali hramovi, vernici su, predvođeni žrecima, održavali krstonosne obhode (litije u hrišćanstvu) pronošenjem Perunovog Krsta kroz celo naselje sa zaustavljanjem i pevanjem hvalospeva na svakom raskršću.
Kako je Perun bio najmoćniji Bog kod Slovena, a životinja simbol mu je bio jarac, tako su ga hrišćani povezali sa samim Đavolom. U slovačkom jeziku i danas se "do Đavola" kaže: "do Paroma". Zbog ovoga su hrišćani osobine Boga Peruna razdelili, ne bi li tako Silu unizili, pa atribute Perunove pokrivaju sveti Ilija i Pantelija, Ognjena Marija, a delimično i sveti Petar Bogišar, sveti Nikola, sveti Spas, Arhanđel i sveti Jelisije. Vreme slavljenja Peruna padalo je tačno na dan sredine (kulminacije) leta. To je 7. avgust, a izmešteno kao tradicionalni praznik 2. avgusta na današnji Ilindan.
Svarog, Sunčani
Bog Svarog nije moćan kao Perun, Svetovid i Triglav, koji se služe prirodnim silama i koriste oružje ratnika, ali ih nadmašuje Božanskim odlikama. Svarog je Sunčani bBg, Stvoritelj svega na Nebu i Zemlji, a nazivan je i Višnjim. Po jednom zapisu, Svarogova žena Vida zamolila ga je da stvori čoveka po svom obličju. Svarog je izeo drvo hrast, oblikovao čoveka udahnuo mu dah životni. Tako je postao prvi čovek, Dubravko, a od lipe beše oblikovana prva žena kojoj je dah životni podarila sama Vida, nadenuvši joj ime Ljubljenica.
Kipovi Svaroga u hramovima bili su u sedećem položaju, poput kralja na prestolu. Na prsima je imao orla, a na glavi kapu s bivoljim rogovima. Držao je dva žezla sa figurom Sunca na svakom. Uz hramove, kultno mesto bilo mu je i porodično ognjište. U čast Svaroga, Sloveni su ritualno stavljali na ognjište hrastov badnjak, koji je predstavljao duh predaka, duhove što razgorevaju vatru Sunca. U čast Svaroga žreci su pravili velike kolače, koje su kao žrtvu obilja prinosili i vernicima želeli da takvo obilje bude i u narednoj godini (kolači se i dan-danas spremaju uoči krsne slave). Za Svaroga su vezani razni fetiši protiv uroka i lopatice životinja na kojima se gatalo. Predstavljali su ga orao, leska, orah, žito i vinova loza. U Njegovu čast održavane su maškare i koledari. Vreme Svaroga padalo je od Badnje večeri do Poklada. Kao najmoćnijem Bogu, pripadali su mu Sunce, Mesec, duga, zvezde, a od duhovnih pojava vile. U hrišćanstvu, sve njegove funkcije prenesene se na Hrista.
Svetovid, Četvoroglavi
Preskakanje vatre - Obred starih Slovena u čast Boga Svetovida održao se do danas
Svetovid je Bog sa četiri glave, koje označavaju mali panteon važnih slovenskih Bogova - Peruna, Svaroga, Lade i Mokoše (kod Srba Vide). Ovako udruženi, gledali su na sve strane sveta i zaslužili ime Svetovida, odnosno Svevida.
Svevidost ovog Boga podrazumevala je i sveobuhvatnost Univerzuma, pa je na Svetovidovim kipovima predstavljen Gornji (duhovni) svet, Zemaljski (ljudski) i Donji (adski).
Sloveni su stvorili predstavu o noćnom jahaču Domovoju, pa je konj na kipu Svetovida predstavljao Gornji svet, Srednji je prikazivala figura žene, a Donji Dabo, koji je istovetan predstavi Đavola u hrišćanstvu.
Svetovid je i ratnik. Predstavljan je sa mačem i rogom. Bio je vezan za svice i belog konja. Ratnik na belom konju predstavlja simbol pobede i do naših vremena. Od biljaka, Svetovida su simbolizovali božur, vidovčica, ivanjsko cveće, javor i jasen. Pored mača i roga, obeležja su mu i zastave, gusle i amajlije od zlata, srebra, kamenja, roga, kosti i drveta. Kultna mesta su hramovi i trebišta. Obredne radnje su obavljale rusaljke. U čast Svetovida su se preskakale vatre i prolazilo se ispod cvetnih venaca, čime su se slavili proleće, leto i jesen. Muzika je bila neprekidna, pa su žene padale u trans, što se i danas može videti u istočnoj i južnoj Srbiji.
Svetovid se proslavljao 9 dana od Dugodnevice (21. jun), a tradicionalno u hrišćanstvu je izmešten od 29. juna, od Vidovdana do Ivanjdana. Njegove osobine su u hrišćanstvu prenete na Svetoga, svetog Vida i svetog Lazara.
Veles, zaštitnik stočara
U kolektivnom pamćenju Slovena, Bog Veles je ostao duže od ostalih Bogova. Po njegovom imenu je nazvana i srednjovekovna kneževina Vlaška, a na Balkanu je uobičajeno da svi stočari nose zajednički naziv Vlasi.
Veles je zemaljsko Božanstvo, zaštitnik stočara i ratara. Slavljen je u vreme setve, žetve i ispaše. Pripisivano mu je pomračenje Sunca. Velesu su pripadate i duhovne sile: zmajevi, ale i noćni šumski konjanik Lesovik. Velesova kultna mesta, pored hramova, bila su njive, pašnjaci, torovi, trebišta i groblja. Obredi su se sastojali od maškara, vučara (imitacija vukova) i zavetovanja. Njegov simbol je bio štap, a simbolizovali su ga trava, vuk, crni petao i domaće životinje.
Drveni kip Velesa bio je izrezbaren likovima hromog belog vuka, govečeta, rala i krilatog lava s glavom orla. Lav na vrhu repa imao je cvet ljiljana. Brada Velesa predstavljena je klasjem pšenice, pa verovatno otud izreka kod Srba: "Puna šaka brade" - kad rodi godina i uspe trgovina. Funkcije boga Velesa u hrišćanstvu su prenete na svetog Vasilija, Luku, Blaža, Kornelija i Ivana, a delimično svetog Savu i Mratu.
Mokoš, Majka zaštitnica žena
Mokoš je Boginja Majka i zaštitnica žena, koja se brine o njihovom zdravlju i porodu. Pomaže porodiljama i štiti njihovu decu, ali istovremeno pomaže i ženi da sačuva dobar brak. Mnogo običaja je vezano za ovu Boginju. Slovenske žene bacale su u vodu kudelju koja se nazivala "mokrica" i koja je predstavljala žrtvu Mokoši. Pređa kudelje nije se smela ostavljati preko noći da je ne bi Mokoš oprela. Zaštita ovaca i njihovog runa takođe je bila jedna od njenih delatnosti, zbog čega su joj Sloveni takođe prinosili žrtve. Makaze, bosiljak i pramen vune stavljani su pod noge Mokošinom kipu, što je štitilo neostrižene jaganjce.
U severnoj Rusiji verovalo se da Mokoš ide od kuće do kuće za vreme velikog posta i nadgleda predilje. Budući da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavljalo se da se njena delatnost proteže i na kosmičkom planu kao delatnost Boginje koja određuje ljudsku sudbinu i seče kratke niti čovekovog života.
Mokoš se identifikuje sa Vidom, ženom Svarogovom. Ona je zaslužna za stvaranje ljudi i kao takva povezana je sa Belom pčelom, pretkom Slovena. Zbog toga je pčela Mokošina sveta životinja kao i ovca, ali i zmija. Njene biljke su lipa, lan i kantarion. Lipa je povezana sa prvom ženom nastalom od drveta lipe, a za čije je stvaranje zaslužna Mokoš, lan se često koristi u vradžbinama, dok se kantarion koristi u lečenju "ženskih" bolesti. Funkcije Mokoši, Velike Majke prenete su u hrišćanstvu na svetu Petku.
Triglav, Ratnik
Triglav je Bog sa izrazitim odlikama ratnika. Ima tri glave i zaštitnik je Neba, Zemlje i Bezdana. Dan Triglava padao je na sredinu (kulminaciju) zime 4. februara, a tradicionalno je izmešten na 2. februar. Kultna mesta, pored hramova, bila su mu na trebištima i u planinama.
Noć je smatrana vremenom njegovog delovanja. U njegovoj vlasti su bile vile i noćni konjanici. Simbolizovali su ga crni i hromi konji, labudovi i guske, a od biljaka zova, planinsko cveće i grožđe. Zbog grožđa je Triglav imao u posedu bure, čija sadržina je i priličila moćnom ratniku, a njegovu obaveznu opremu činili su mač, koplje, sedlo i rog. Obredi u čast Triglava su koleda s preskakanjem vatre radi očišćenja, i sa igrom i pesmom radi izazivanja kiše, gatanja i mazije kada su okrivljeni morali da vade vrelo gvožđe iz vode. Smatralo se da će nevini uspeti u tome, a da će krivci biti povređeni.
Na kipovima Triglava dominirao je ogroman mač, koji je simbolizovao veliku snagu. Figura jelena ispod mača upućivala je na zaključak da mu je stanište u planinama i u šumi. Ostale slike na kipu predstavljale su Sunce i planinsko bilje. U hrišćanstvu su funkcije Boga Triglava prenesene na arhangele Mihaila, Gavrila i Rafaela, a delimično i na svetog Trifuna i Todora.
