Možda je Godo već ovde bio ali ga ja nisam primetio

Čitav užas podrumskog sivila
Kompenzujem predivnim glasom
Francuske pevačice sa radija

Nevidljive kazaljke
Na digitalnom časovniku
Kucaju sitne gluposti
Sujetu zavist greh

Ali tako sporo
Tako surovo

Čitav užas zamenjujem
Nesvesno možda i nespretno
Imaginarnim životom

Negde drugde ne sada
posle kasnije

Život

Majka sviju nas bila je budaletina
Njenim butinama strujala je požuda
Naši očevi su kretenčine
Ginuli su zato što su mislili da je zemlja njihova

Zemlja je onoga bogatoga Gavana
I njih je vrlo malo možda sedam
A mi ćemo ostati beda dok postojimo
Čekajući letnju kišu
Čekajući bilo šta

Sanjamo zlatni rudnik
Antički grad u sred pustinje
Pored njega ledeno jezero
Veliku sunčanu plažu
Jebanje piće nerad putovanje
Voleli bi videti druge jadnike kako crkavaju od posla
A sebe da nazovemo turistima

Voleli bi da večno živimo
Okruženi velelepnim palatama
Beskrajnim sveže pokošenim travnjacima
Po mogućstvu da ne umremo
Ako i umremo
Da to bude nežno dirljivo
U snu
Sanjajući iste bele dvore okružene travom
Jebanjem pićem neradom putovanjima

Plašim se

Pretvoriću se u svog suseda
Koga ne podnosim i kad mu se nasmejem
Pretvoriću se u grbavog mrava
Koji sve što dovuče pojede
Pretvoriću se u zaraslu kornjaču
Koja oklop obožava iako je hendikepirana
Pretvoriću se u sedog starca
Koji će dane gubiti u posmatranju ljudi
Pretvoriću se plašim se u idiota
Koji će umeti da kaže uz flašu piva
Jebi ga život je to

Pauza

Kafa je imala ukus marinade od pečurki
Znoj se uporno lepio niz kičmu
Ljudi su usnama nervozno cuclali
Filtere cigareta
I niko nije mogao da govori

I niko ne reče ništa
Samo je jedna izlapela baba
Tvrdila da će umreti od Parkinsonove bolesti
Pošto je završila fizičku hemiju

Svi su gledali u nebo
Kao da će umesto kiše
Pasti mudrost i svetlost i milosrđe i ljubav
Svi su ćutke posmatrali nebo
Kao da će videti tog trenutka
Gospoda lično u svom punom zamahu

Ali jebi ga
Kafa je bila odvratna ali se ipak popila
Cigare su bile ispušene
A kiša nije ni pala
Ljudi su se vratili sa pauze na posao

Oblak

(Indukovano ludilo na psihu moje malenkosti
usled uticaja nepovoljnih vremenskih prilika)


Oblak (bez pantalona) samo oblak
Podmuklo se trudio nebo da savlada
Jos iz daleka naslutih mu korak
U muku ptica u cutanju zgrada

Smrad stepeništa balkona i trava
Lelujao je ulicom ovog tužnog jutra
Namršti mi čelo klonula mi glava
Gde se denu juče gde nestade sutra

Patetičan kao stih patetičan ko rima
Počeo je tiho da kvasi solitere
Kroz probušen đon voda uđe kao plima
Ljudsku bedu ikad da li će da spere

Kiša sipi vec čas jedan časa dva
Oluci zveče ne čuju se vrane
Autobusi su krcati ljudi trgnutih od sna
Kao i ja željnih da novo doba svane