Na sitno

Pre neki dan odem u prodavnicu da kupim hleb. Za kasom radi komšinica,keva školskog ortaka. Visoka, ravna kosa, krajnje pristojna žena. Uvek dobar dan, prijatno. A keva mi se žali skoro kako joj je ta ista komšinica vratila na kasi manje nego što je trebala. Moja keva je brza na jeziku i odmah je reagovala. Ova reče: "Jao izvini, pogrešila sam!", i vrati joj koliko je trebala. I tako, ja na kasi plaćam tri hleba krupnom novčanicom, i baš obratim pažnju da li će me zakinuti (inače ne obraćam pažnju. Ona mi uz osmeh vraća kusur manji bar za još jedan hleb. Bilo mi je neprijatno nekako da joj skrenem pažnju. Promeniću prodavnicu, ionako nije neka. Razmišljam, sigurno ima neku bedu od plate. I šta će žena, ko umije njemu dvije. I nek zakine svakome po malo, i opa, super plata u krš prodavnici. Sećam se, negde sam čitao kako je neka bankarska službenica u Britaniji uzimala mušterijama samo po deset centi i prebacivala na svoj račun.Uhvatili su je tako što se neka žena bunila kao moja keva za svojih deset centi. Na računu je imala skoro milion funti. Sećam se još jedne uspešnije prevare. Neki tip u Americi, na parkingu nekog parka prirode instalira kućicu i rampu i počne da naplaćuje parking. Svakog dana je dolazio na posao, uniforma, kačket, izdaje račune. Svi su ga znali kao prijatnog tipa sa naočarima i brkovima koji naplaćuje parking. I tako je on to radio dvadeset godina! I jednog jutra nije došao, i neko pozove parking servis da se žali jer je rampa spuštena i niko ne naplaćuje parking. Ovi u čudu rekoše da je to javni parking koji se ne naplaćuje. Odmah su obavestili policiju o tome, a ovi su shvatili da niko ne zna ništa o njemu. Ni kako se zove, ni odakle je. Svi su ga znali samo kao tipa sa brkovima, naočarima i kačketom. Dok su se raspitivali o njemu, ko zna gde je on bio i sa kojom količinom novca. Pamet u glavu! Batalite oružane pljačke banaka, pumpi i zlatara. Samo na sitno, od što više ljudi i na što duži period. I što je moguće diskretnije.