Oblak

(Indukovano ludilo na psihu moje malenkosti
usled uticaja nepovoljnih vremenskih prilika)


Oblak (bez pantalona) samo oblak
Podmuklo se trudio nebo da savlada
Jos iz daleka naslutih mu korak
U muku ptica u cutanju zgrada

Smrad stepeništa balkona i trava
Lelujao je ulicom ovog tužnog jutra
Namršti mi čelo klonula mi glava
Gde se denu juče gde nestade sutra

Patetičan kao stih patetičan ko rima
Počeo je tiho da kvasi solitere
Kroz probušen đon voda uđe kao plima
Ljudsku bedu ikad da li će da spere

Kiša sipi vec čas jedan časa dva
Oluci zveče ne čuju se vrane
Autobusi su krcati ljudi trgnutih od sna
Kao i ja željnih da novo doba svane