San

13.08.09. 01:00-10:00

1.Osnovna škola

Osnovna škola, ja sam treći ili četvrti razred; ali sam ja to sada prebačen u to vreme. Čas drži Žunić, koji mi inače nije bio nastavnik. Njegov je kabinet, imao je specifično poređane klupe i za to vreme modernu opremu; TV, projektor, video rekorder. Dao mi je da prepišem u svoju svesku raspored časova, i da ga kasnije napišem na tabli. Počinjem da prepisujem raspored i shvatam da je ogroman, ima više od dvadeset predmeta. Prilazim tabli da napišem raspored. Tabla je ogromni touch screen display, i ja zapravo pišem prstom po tabli.

Okrenem se ka učenicima, a među njima sedi Sreja.Kaže mi : "Šta imaš da poručiš deci sada, kad si odrastao?" Stojim zbunjen, ne znam šta da kažem. kažem : "Pa nemam ništa...", malo razmislim, pa dodam, "Učite deco strane jezike! Engleski, Ruski, Francuski, nije bitno... Koliko jezika znate, toliko više vredite!"

2.Školsko dvorište

Vreme je lepo,leto. Sunčano. Nosim majicu i šorts. Ja, Zlatko i Triša (drugar iz srednje škole) smo našli 50 eura, i treba da podelimo. Delimo pare nekako, Triša iskopa negde za Zlatka, ali meni nema da da. Kaže, imam za tebe nešto! Čarobnu biljku! Izvadi iz unutrašnjeg đžepa neku napravu, sastoji se od staklene cevi i nekog elektro-motora. Pritisnu neko dugme na njoj, i ona poče da se otklapa i zuji. Ukazaše se neke majušne biljčice u njoj. Pincetom mi odvoji jednu biljčicu. Ja je pojedem.

3.Kadilak

Odlazim iz školskog dvorišta, ispred me čeka parkiran Kadilak kabriolet. Krećem i u početku je put potpuno normalan. Polako se pretvara u neki potok, po kome auto jedva ide. Ali potok se pretvara u neku uzanu jarugu po kojoj je nemoguće ići autom. Razmišljam, šta sad!? Setim se! Rukama ščepam zemlju i busenje sa strane i vučem. Auto se pokreće. Toliko sam snažan da vučem auto kao od šale. Ta uzana jaruga po kojoj vučem auto se penje na neko brdo. Izvučem auto do vrha brda.

4.Portal

Na vrhu brda se nalazi portal. Izgleda kao luk napravljen od betona, visine 1 metar. Moram da čučnem da bi se provukao kroz portal. Ispred portala nalazim mali trozubac. Kada sam prošao kroz portal, shvatih da se nalazim u nekoj pećini. Izlaz je bio blizu, na nekih 10 metara.Pogledam u stranu i ugledam malu kutlaču od srebra i minijaturnu kanticu za ulje, vise na kamenu u pećini. Stavim to pored trozupca, u unutrašnji džep. Idem ka izlazu iz pećine. Odjednom shvatim da sam dosta stariji, kosa i brada su mi prosedi. Imam oko 50 godina. Nosim farmerke i zelenu vijetnamku.Stanem na izlaz iz pećine. Opipam u džepu cigarete i zippo. Zapalim cigaretu.

5.Drugi svet

Pred mojim očima sledeći prizor: nalazim se na vrhu onog istog brda. Ispred mene grad iz budućnosti. Svuda su zgrade neobičnog oblika, sa nekim vitkim lukovima koji ih spajaju. Prepun prolaza i mostova. Neke šiljate kule i šiljati stubobi.Nepregledan je. Gubi se u magli. Sipi neka kišica. Stojim na vrhu brda i znatiželjan sam koliki je grad. Projektujem se u mislima da letim iznad grada. I zapravo letim iznad grada. Letim, i odjednom ugledam neko dvorište koje mi je strašno poznato. (To dvorište sam sanjao kao dete, po tome mi je poznato). Sletim dole. Tačno znam kuda da idem. Prođem kroz jedan prolaz između zgrada, i dođem do tog dvorišta. Prođem jednom stazicom i dođem do jedne kućice. u njoj živi Toma, pokojni komšija. Sedi za nekim malim stolom i ređa bele, velike domine. Reče, o to si ti! Šta si mi doneo? Ja izvadih iz džepa kanticu za ulje. Nasmeja se širokim osmehom, uze kanticu i okači je o ekser na zidu. Mahnuh mu, i on meni. Odletoh nazad i vratih se u telo. Stojim pred ulazom u pećinu, na onom brdu i pušim cigaretu.

6.Kraj

Spustim se peške dole i ugledam na ulici Ivanu, sestru jednog drugara. Poziva me da uđem. Dajem joj kutlaču. Ulazim u kuću, tu joj je i majka. Ona leži na krevetu i priča. Kaže : "Eto, tako je to... Svi dođu, poljube me u stomak i odu. Valjda to tako treba da bude..." Ulazi u drugu prostoriju, seda za neku mašinu koja joj cepa odeću. Ona vrišti. Rekoh, odoh ja. Njena majka me isprati do vreta. Kada sam otvorio vrata, ugledah samo svetlo. Tako jako da su me bolele oči. Probudih se...