1.Neki grad u Rusiji
U Rusiji sam sa ženom i ćerkom. Jesen je. Mi smo u nekom gradu, na periferiji. Lep jesenji dan, toplo je. Opalo lišće leži po trotoarima. Šetamo gradom. Komentarišemo zgrade i prodavnice. Zgrade su sve visoke oko pet spratova. Žute sa tamno-žutim bordurama. Dosta oronule. Socijalistički pristup arhitekturi. Stolarija na zgradama je drvena i prilično stara. Ljudi su nekako bedni, obučeni loše, u nekim starim sakoima i džemperima. Puno je polusveta, Mongola i Cigana. Ljudi sede na trotoarima. Prašina je. Ulazimo u neku prodavnicu. Ne gledamo ništa specijalno. Malo je artikala u njoj. Kao na nekoj pijaci. Malo sira, povrća...
2.Garsonjera
Budim se u nekoj garsonjeri. Mala je. Nema više od 20 kvadrata. Skroz je siva, pod je drven i pohaban. Sad sam kao drugi dan u Rusiji, žena je otišla na drugu stranu, naći ćemo se kasnije. Ustajem iz kreveta i prilazim prozoru. Sunce je visoko, svetlo je napolju. Vidim one iste žute zgrade. Oblačim se i izlazim van.
3.Zadatak
Spuštam se stepenicama na ulicu. Dole me čeka Nenad. Dok idemo ulicom, on mi iznosi plan. Imam zadatak. Moram da uništim neku zgradu što je više moguće. Priča mi da lupam prozore, zidove... Šta mi padne pod ruku... Daje mi macolu od 10 kg. Ulazimo zajedno u neku zgradu. Nekako znam da je vojna. U jednoj prostoriji me čeka Satir (pevač benda Satyricon, alias Satyr).Neša nas upoznaje, kaže to ti je partner. Ostavlja nes da završimo zadatak. Satir drži u ruci oficirsku sablju. Ništa ne govori.
4. Znak
Gledam kakva je to zgrada. Deluje napuštena odavno. Nema ničega osim prašine. Vrtim se po okolnim prostorijama. Prolazim nekom prozoru, roletne su polomljene. Virim kroz prozor. Napolju neki ljudi (to su "naši", tj moji) prosto devastiraju okolne zgrade. Ugledam da ulicom, na oko 1km, dolaze Rusi. Marširaju u koloni. Pomešano i vojska i civili. Odlazim do Satira. On, umesto da ruši, po zidovima lepi cvetove od gline i sabljom crta neke čudne znake...
5.Beg
Čujem dole u dnu zgrade lupnjavu. Korake po stepeništu. Galamu. Dolaze po mene! Popenjem se jedan sprat gore. Vidim da nemam gde da pobegnem. Izađem kroz prozor, i uhvatim se za sims. Ali umesto da visim dole, ja visim naopako, na gore. Neka prljava voda se sliva takođe na gore, uz zgradu. Čujem lupnjavu i galamu u sobi gde sam izašao kroz prozor. Odlaze. Posle nekog vremena izlazim iz zgrade, na neki balkon. Borba je na ulici svuda okolo. Ugledam neke stepenice koje se spuštaju negde dole. Trčim tim stepenicama.
6.Vešala
Trčim nekom ulicom, gledam gde ću da pobegnem. Uletim u neki sokak i sakrijem se iza neke stare ograde, tarabe. Tu je i neka smokva, kojoj je opalo svo lišće. To je kao neko dvorište, blatnjavo. Neko đubre je na sve strane. Gori smeće na gomilici. Okrenem se i vidim Micu, komšinicu. Neka nevidljiva sila je vodi na vešala, na dnu tog dvorišta. Ona ne ide, nego je ta sila drži za vrat i vuče je po zemlji. Ruke su joj vezane na leđima. Mica krklja. Vrišti. Viče: "Priznajem! Trovala sam decu! Priznajem!" Nevidljiva sila je diže na vešala koja izgledaju kao tri spojene dugačke motke, kao piramida trostrana. A u sredini je ona. Koprca se i krklja. Neka bela marama joj se obmotava oko vrata. Ona vatra jače gori. Dim se valja po zemlji. Bežim odatle.
7.Otpalo lišće
Idem nekom ulicom. Kaldrma. Prilazim nekim ljudima. Treba mi neka informacija. Ne znam gde su ostali. Idem sa jednim Mongolom, jednim Ciganinom i nekom lepom Ruskinjom. Prilazimo dvojici Cigana koji stoje na trotoaru i piju pivo. Jedan od Cigana, koji nosi masni odrpani polucilindar i stari sako, pije iz flaše na eks. Nije obrijan, sav je neuredan. Ima debele usne. Klokoće i cokće dok pije. Kada je popio, iskezio se i počeo da se smeje grohotom, pa rukavom obrisao usta. Zgrozih se od prizora. Ruskinja me lupnu po ramenu. Reče: "Durak, zašto ne slikaš?" Okrenuh se i kao da je pogledom pitam šta da slikam!? Ona namesti ruku kao da drži u njoj mobilni telefon, reče: "Slikaj! Slikaj!", a drugom rukom odmahnu kao da pokazuje. Okrenuh se i ugledah neki park, po čijem je travnjaku ležalo more otpalog lišća bakarne boje... U daljini neka izmaglica...
Нема коментара:
Постави коментар