Autobiografska

Volim
Kada je lepa letnja noć sedeti na verandi
Pušim cigaretu i osluškujem rojeve misli
Sagledavam postojanje u njegovoj esenciji
Znam da nisam najvažnija stvar na ovom svetu
Insekti trče okolo takođe zaokupljeni svojim postojanjem

Kada pomislim na tebe
Pred očima mi je tvoja crno-bela fotografija iz indeksa
Bože (otkad nisam izgovorio tu reč) kada to beše
Zamišljam te na prvom sastanku ustreptalu ushićenu
Slanu kao morsku zvezdu koja se čudom našla usred ravnice
Gledaš muške ruke pitajući se koliko su zapravo slične očevim

Volim stvari u zagradama
(treba mi neka naprava neki diktafon prikačen direktno na mozak
može i od čelika nije problem bitno da odrađuje
suviše misli padne u prašinu bivaju brzo zaboravljene
poklope ih dani provedeni na prašnjavom gradilištu
zatrpaju ih monotonija melanholija i ostale negacije života)

Detinjstvo
Senke prošlosti namah zatrepere tek ponekad u snu
Dok je trajalo i dok je trebalo da bude bezbrižno
Jurilo je potisnuto krilima mašte u budućnost u sada
U nešto novo strano drugačije bitno da je daleko daleko
Od svih stvari koje tek sada matorom konju nešto znače

Kada mislim o tebi
(a moram priznati da često mislim o tebi)
U grudima osetim dugu tanku oštricu budućnosti
I sada dok traje i dok treba da bude bezbrižno
Lelujam poput palacanja plamena voštane sveće
Curim kao vosak molim te pogledom da me držiš