newage

» postavio Poet Zin

Poezin je sajt koji okuplja sve pesničke frakcije. Jedini uslov je savremenost i pokušaj da se prati ritam 21-og veka, društvenih odnosa i proizvodnih procesa koji uslovljavaju i samu poeziju koja je čedo našeg vremena. Svi oni koji sebe smatraju savremenim pesnicima i koji prate aktuelne komunikacione tehnologije, koji su takođe tolerantni prema svim identitetima (indetitetima koji ne ugrožavaju slobodu i prava drugih ljudi), dobrodošli su na Poezin. Pošto je nemoguće živeti bez ideologije i bez politike (a Poezin nije izuzetak po tom pitanju), ideologija Poezina se zasniva na rušenju nametnutih obrazaca pesnik - kritičar - čitalac - institucija. Tu se ne završava naša uloga. Mi umesto institucija, nudimo živi kontakt sa ljudima, zajednički rad, mreže autora koji utiču jedni na druge i menjaju jedni druge.

Poetski način izražavanja više ne podrazumeva identitet usamljenika koji negde u mraku, pri svetlosti sveće ili stone lampe piše penkalom, perom, pisaćom mašinom po belom papiru i onda očajnički traži kritičara i izdavačku kuću da bi sebi izgradio status u društvu ili u određenim društvenim grupama. Žanrovi se spajaju, mediji proždiru jedni druge. Sredstva ili načini izražavanja ideja su u drugom planu. Korišćenjem svih raspoloživih sredstava i tehnologija dobija se na pluralizmu izraza. Čovek na stanici koji psuje kišu je poezija. Ujed psa je poezija. Poezija je svet, više nema granica i okvira, stvari se ne klasifikuju i ne ograđuju kao nekada. Granice i podele nestaju, prozni tekst i pesnički tekst više ne postoje, postoji samo tekst a nekada nema ni teksta, nekada su samo slika ili zvuk prisutni.

Performansi, video zapisi, živa komunikacija, online komunikacija, teorijski radovi pesnika koji nisu teoretičari po zanimanju, već po zainteresovanosti za sopstveno stvaralaštvo, stalni rad na sebi, neformalno obrazovanje koje je neophodno za razvitak poetskog izraza, samo su neke od referenca koje upućuju na promene u statusu položaja poezije danas. Igra sa tekstom, intertekstualnost, hipertekstualnost, parodija na kanone i kanonizatore, dekonstrukcija svih sablona je trajno usmerenje Poezina. Poezija u svetu, poezija koja je uslovljena politikom, ideologijom, ekonomijom, istorijom, društvom, ne može biti sterilna poezija ili stvar usamljenog pojedinca ili subjekta. Ne može biti ni stvar kritičara - kanonizatora koji odlučuje ko ulazi u istorijske čitanke a ko je na margini. Poezija nadrasta subjekt i lični stav. Ona nadrasta autizam usamljenosti. U današnje vreme, nemoguće je biti originalan, mi smo pod uticajima. Mi smo uvek pod uticajima.

Poezin je napredovao tokom vremena. Od šablonskog pristupa poeziji u okviru institucija kulture, aplauza, već viđenih obrazaca (pesnik - književna promocija - kritičar - izdavačka kuća - tekst u medijima - sujeta) do razbijanja svih konformističkih obrazaca sujete i samodopadljivosti. Danas Poezin stoji na pozicijama da je poezija neprekidni proces neformalne edukacije, interaktivne komunikacije između ljudi, promene u stavovima i razotkrivanju sopstvenih predubeđenja i iluzija.

Normalna stanja savremene poezije su nepomirljivost pesničkih frakcija, sukob i promenljivost. Ne može se u istu reku ući dva puta, rekao je Heraklit a pesnik, dodajemo mi, ne može biti pesnik starog kova ili pesnik jučerašnjice. Biti pesnik danas je stalan proces neformalne edukacije i promene u stavovima, u načinu mišljenja. Ne postoji jedan put, postoji mnoštvo puteva, bezbroj puteva.

Promena je osnovna odlika Poezina. Ovaj koncept je promenljiv, sutra neće biti isti.